О књизи: 2013 / Простор је неограничен... Просечан човек, веома удаљен од астрономије, а још више од небеске навигације, једноставно није у стању да замисли какав је у пракси – хиљаде светлосних година са становишта њиховог превазилажења. За њега је ово чиста апстракција, ништа више. Несхватљиво, ван граница земаљске и познате удаљености, испуњено виртуелном празнином. Али ево парадокса: чак и током ових колосалних обима, оних неколико раса и цивилизација које су предузеле да их освоје и развију водиле су праве свађе међу собом, попут паса луталица око насумично бачене кости. Али исти аксиом каже: ове исте поноре можете орати деценијама, савладавајући их неке жичаним радиестезијом, неке скоковима, а неке векторским убодима, али никада не сретнете никога на свом путу. Из једног једноставног и врло баналног разлога – у Универзуму има довољно простора за све и за дуго. И још ће остати за унуке и праунуке.